Za zdravu ishranu veoma je važno unositi dovoljne količine ribe. Ova namirnica je bogata esencijalnim masnim kiselinama, predstavlja sjajan izvor proteina i sadrži vitamine i minerale neophodne za zdrav razvoj našeg organizma.
Međutim, postavlja se pitanje koja riba predstavlja bolji izbor – rečna ili morska? Evo nekoliko sličnosti i razlika između njih, kako biste lakše odabrali pravu vrstu za sebe.
Rečna riba uključuje vrste kao što su šaran, som, štuka, smuđ i pastrmka. Ove vrste žive u slatkim vodama, rekama, jezerima i potocima. Okruženje u kom žive kao i hrana koju konzumiraju u drugačija u odnosu na morsku ribu, što rezultira donekle drugačijom građom (rečna riba obično ima veći broj sitnih kostiju), kao i drugačijim nutritivnim svojstvima.
Rečna riba može da dolazi iz najrazličitijih sredina, al i da se prilagodi veoma različitim temperaturama, pa tako imamo vrste koje žive u vodi temperature od 5 do 24 stepena.
Ono što je zajedničko za rečnu i morsku ribu jeste to da su obe sjajan izvor proteina, kao i omega-3 masnih kiselina i drugih nutrijenata koji su neophodni za zdrav organizam.
Količina omega-3 masnih kiselina u rečnoj ribi nešto je manja u odnosu na morsku, ali to i dalje ne menja činjenicu da je rečna riba veoma zdrav izbor kada je naša ishrana u pitanju. Neke vrste ribe, poput šarana i pastrmke, i dalje su veoma bogate ovim nutrijentom, pa su odličan izbor kada je rečna riba u pitanju.
Kada su drugi nutrijenti u pitanju, obe vrste imaju svoje prednosti. Slatkovodne ribe sadrže velike količine kalcijuma, mononezasićenih i polinezasićenih masti. Neke vrste rečne ribe, kao što su slatkovodni losos i grgeč sadrže više folne kiseline i vitamina A u odnosu na svoje morske rođake.
Pored ovoga, rečna riba je u Srbiji dostupnija i svežija u odnosu na morsku. Cena joj je takođe niža upravo zbog ovoga, pa je odličan izbor ako želite da se hranite zdravije, ali s ograničenim budžetom.
Morska riba takođe dolazi iz različitih staništa, od samog severa pa do tropskih krajeva. Mogu da žive u dubokom moru, u lagunama, koralnim grebenima ili jezerima sa slanom vodom. Zahvaljujući ovome, postoji zaista ogroman broj vrsta morske ribe, prilagođene najrazličitijim uslovima.
Najčešće morske vrste koje se mogu naći kod nas su losos, skuša, brancin, orada, tuna i sardine. Odlikuje ih jači ukus u odnosu na slatkovodne vrste. Ako preferirate izražen “morski” ukus ribe, onda je bolji izbor neka od ovih vrsta. Jedna jako popularna vrsta ribe kod nas, upravo zbog odsustva tako jakog ukusa i mirisa je oslić. Prilično je neutralnog ukusa, pa čak i oni koji ribu ne vole, mogu da uživaju i njemu.
Morska riba je bogata vitaminima i mineralima, kao što su vitamini D i B12, jod, magnezijum, cink i gvožđe.
Jedna važna razlika između slatkovodne i morske ribe je i u načinu pripreme, koji uveliko zavisi od veličine i broja kostiju. Iako naizgled slične, morske vrste riba imaju značajno veće kosti, što ih čini lakšima za čišćenje konzumiranje. Ako niste iskusni u čišćenju slatkovodnih riba, obratite posebnu pažnju na sitnije koščice, posebno duž kičme.